Theme
9:20pm June 11, 2012
”Tako bih volela da sam nežna, krhka, da izazivam saosećanje svojim laganim hodom i tužnim očima…da ostavljam za sobom miris tek ubranog cveća i da pocrvenim pod tvojim pogledima… Tako bih volela da sam negovana i svilenkasto nežna, da sam savršenog tena i linija tela, da mi je hod mekan kao oblak i da njišem kukovima tek toliko da zemlja ne prestane da se okreće… Tako bih volela da su mi ruke savršeno oblikovane i grudi dovoljno oble da posegneš za njima bez kontrole…da su mi usne pune i sočne i da osmehom te očaram kao veštica skrivena u telu anđela…možda bi onda ispunio sebi želju i rekao mi - Volim te… A onda pomislim..ma, da…to ne bih bila ja…ne bi voleo mene ovakvu kakva jesam, ovu mene koja te drži pokraj sebe u mislima po čitav dan… Ovu mene koja opsuje kad se najmanje nadaš i iznervira brže od zvuka… Ne bih ja, bila ja, bezobraznica dugog jezika koja rečima privlači ili odbija, mazi ili kažnjava, hvali ili vređa, priča o davnim i dalekim ljubavima, o nesagledivim srećama ili razornim tugama… Ova ja koja celog života beži od proseka, otima se šablonima i šemama, batrga se ustaljenim normama i lažnim moralima… Ova ja o kojoj svi sve znaju, a opet ne zna niko ništa…ne bih bila ova ja, na koju misliš danima…zbog koje ne spavaš noćima ili upadaš u zamku vešto ispletenu snovima… Ne bih bila ja, jednostavna i komplikovana, nedokazana i užasno istrajna u ljubavi koju osećam…”

”Tako bih volela da sam nežna, krhka, da izazivam saosećanje svojim laganim hodom i tužnim očima…da ostavljam za sobom miris tek ubranog cveća i da pocrvenim pod tvojim pogledima…
Tako bih volela da sam negovana i svilenkasto nežna, da sam savršenog tena i linija tela, da mi je hod mekan kao oblak i da njišem kukovima tek toliko da zemlja ne prestane da se okreće…
Tako bih volela da su mi ruke savršeno oblikovane i grudi dovoljno oble da posegneš za njima bez kontrole…da su mi usne pune i sočne i da osmehom te očaram kao veštica skrivena u telu anđela…možda bi onda ispunio sebi želju i rekao mi - Volim te…
A onda pomislim..ma, da…to ne bih bila ja…ne bi voleo mene ovakvu kakva jesam, ovu mene koja te drži pokraj sebe u mislima po čitav dan…
Ovu mene koja opsuje kad se najmanje nadaš i iznervira brže od zvuka…
Ne bih ja, bila ja, bezobraznica dugog jezika koja rečima privlači ili odbija, mazi ili kažnjava, hvali ili vređa, priča o davnim i dalekim ljubavima, o nesagledivim srećama ili razornim tugama…
Ova ja koja celog života beži od proseka, otima se šablonima i šemama, batrga se ustaljenim normama i lažnim moralima…
Ova ja o kojoj svi sve znaju, a opet ne zna niko ništa…ne bih bila ova ja, na koju misliš danima…zbog koje ne spavaš noćima ili upadaš u zamku vešto ispletenu snovima…
Ne bih bila ja, jednostavna i komplikovana, nedokazana i užasno istrajna u ljubavi koju osećam…”

Notes:
  1. brbljivica posted this