"Kad sam dobra, onda sam baš dobra, ali kad sam loša onda sam bolja."

"Više ne shvatam smisao ovoga svega, …više sama sebe ne razumijem."

"I šta, samo tapkaš u mestu, postojiš, čekaš da se počneš osećati bolje? Nećeš nikad! Ne
dok nešto ne učiniš po tom pitanju!
Ljudi raskidaju. .Tako to jednostavno ide. I ne možeš uporno razmišljati o onome šta je moglo biti. Moraš pogledati ono što jeste."

"Nije trebalo nikada da se sretnu, nije trebalo nikada da se dopadnu jadno drugom. Nisu imah ni isto poreklo, ni obrazovanje, čak ni veru. I po temperamentu i karakteru bih su potpune suprotnosti.
Ipak, zavoleli su se!"

"Ovo je usrana priča sa strašnim krajem i volela bih da ništa nisam pitala."

"Muzika… Kada se dobro svira, to je kao da čuješ zvuk tišine, a oni koji je božanski plešu, dok ih promatraš, izgledaju nepomično."

"Jednostavno znam kako je kad misliš da ste zaljubljeni. Znam kako je rasipati sate, suze i srce na nešto što na kraju ispadne… ništa."

"Nikad ne mogu da odolim prenošenju dobrih vesti. Hoću reći, zašto još nekome ne bih
ulepšala život?"

"- Šteta i nije tako tužna reč kako se misli.
- Nadanje, nasuprot tome, mnogo je tužnija reč nego se misli."

"Znaš šta? Nemoj sve da analiziraš.
Zaboga, muka mi je od ljudi koji sve živo analiziraju. Dosta mi je čeprkanja po razgovorima.
Samo živi. Uživaj u životu."

"

Šta mogu da joj pružim što ti ne možeš?

Mogu da je prošetam glavnom ulicom u sedam uvece. Na primer.
Da je zagrlim u bioskopu. Bilo kom.
Mogu i da odnesem na razvijanje film na kom smo fotografisani zajedno.
Svašta mogu…

Šta mogu da joj pružim? Skoro ništa…
Mogu da se probudim pre nje, a da ne zbrišem kuci. Recimo.
Dobro to nije bog zna šta, ali…
Mogu i da ne pizdim ako u ogledalu otkrijem “šljivicu” na levom ramenu. Eto. Da se uopšte ne nerviram.
Cak, mogu još i da se malo pravim važan zbog tog detaljcica…

Hoceš još?
Dobro, Civilizovani. Sam si tražio…

- Mogu i da joj napravim dorucak. Kad je bal nek je bal, razumeš?
“Pofezne”, koja kriškica sira, i kafa sa prilicno mleka.
“Melange”, baš kako to ona voli.
Onda mogu i da se ne oduzmem kad neko zazvoni dok je ona samo u majici. Mojoj.
I mogu u da otvorim i vidim ko je.
Mogu, ali necu…

Još samo malo. Evo, ovo je zadnja recenica…

- E da, i mogao bih da se napijem kao patak.
I da okrenem turu za citavu kafanu. Pa još jednom, nek ide život.
Mogao bih da je poljubim, u celo, verovatno, da joj obrišem suzicu, i da ne treskam vratima, samo zato što mi je rekla da nije dobro izracunala ‘one dane’ u mesecu…

"

"Ne mogu da se ne nasmešim. Ovo je najčudniji, najgluplji sastanak u mom životu, ali njeno raspoloženje je zarazno."